Српски језик

Project Pharmacy na Sajmu Jednaki u Beogradu

Na Sajmu Jednaki u Beogradu, koji je održan krajem oktobra 2019. godine, preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, je imalo priliku da pred širokim auditorijumom, na štandu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijana pitanja,održi prezentaciju i izloži svoj asortiman, koji se odnosi na Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju biti obezbedjeni na radnom mestu, i na Uredbu o obaveznim sredstvima i opremi za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. DES doo iz Novog Sada, preduzeće za rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, je učestvovalo u izradi dodatne opreme za vandredne situacije , koju smo izlagali na pomenutom dogadjaju. Nakon izlaganja, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,
podelio ormariće za prvu pomoć.
Bilo nam je zadovoljstvo i čast da učestvujemo u programu sajma Jednaki, kojem je pre svega, cilj bio, da se najosetljivije kategorije stanovništva u Republici Srbiji predstave javnosti kao ravnopravni građani društva.

Preporuke za bezbednost na radu koje svaki zaposleni mora da zna


Kao jedna od prevetnivnih mera u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu, utvrđena je obaveza poslodavca da zaposlene osposobi za bezbedan rad na određenom radnom mestu. Osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad se vrši pri zasnivanju radnog odnosa, pri svakom premeštaju na druge poslove, u slučaju promene procese rada, kao i u slučaju uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad. Uređenjem i dizajniranjem radnog mesta moguće je sprečiti i smanjiti rizike po bezbednost i zdravlje radnika. Potrebno je voditi računa o sledećem:

  • Temperatura u kancelarijama treba da se održava u granicama od 22 do 26C leti, odnosno 20 do 24 C zimi
  • Relativna vlažnost vazduha treba da je u granicama od 40 do 70%
  • Zabraniti pušenje u kancelarijama
  • Obezbediti redovno čišćenje i dezinfikovanje klima uređaja
  • Redovno čistiti i održavati u ispravnom stanju ventilacione kanale i sisteme
  • Održavati higijenu i obezbediti redovno brisanje poda i nameštaja
  • Obezbediti odgovarajuće osvetljenje
  • Postaviti radne stolove tako da se pojava odbleska i refleksije izbegne ili svede na najmanju moguću meru
  • Voditi računa da se kablovi računara i druge opreme sprovedu tako da ne ometaju kretanje zaposlenih
  • Postaviti kancelarijski nameštaj tako da ne postoji opasnost od udaranja i povređivanja
  • Pre početka rada pregledati svoje radno mesto i sredstva za rad koja se koriste, i u slučaju uočenih nedostataka obavezno obavestiti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice
  • .Tokom rada ne ostavljati prepreke u zonama kretanja zaposlenih (otvorene fioke, kutije,registratori…)
  • Na kraju radnog vremena radno mesto ostaviti u urednom i bezbednom stanju
  • Namenski koristiti sredstva, opremu i pribor za rad

 

Preporuke za bezbednost na radnom mestu

 

1.Napravite plan za unapređenje zdravlja i bezbednost na radnom mestu.

Kao poslodavac, morate identifikovati opasnosti na radnom mestu i preduzeti korake za otklanjanje ili njihovo minimiziranje.

2.Proverite svoje radno mesto.

Redovno proveravajte svu opremu i alate da li su dobro održavane i bezbedne za upotrebu. Takođe, proverite područja za skladištenje, da li su kutije u vašem skladišnom prostoru naslagane na bezbedan način? Da li vaši zaposleni imaju instrukcije kako da podignu tešku robu, a da se ne povrede.

3.Zidne apoteke za pružanje prve pomoći na radnom mestu.

Poslodavac je dužan da obezbedi – zidni ormarić ili prenosivu torbu za pružanje prve pomoći u radnim prostorijama i prostorima namenjenim za rad na otvorenom. U zidnom ormariću ili prenosivoj torbi za pružanje prve pomoći – moraju se nalaziti samo sredstva i oprema koja su za to namenjena, a naročito ona propisana članom 8. stav 1 Pravilnika, kao i uputstvo i postupci za pružanje prve pomoći. Na zidnom ormariću – mora da bude označena:

    • adresa i broj telefona najbliže službe hitne pomoćii zdravstvene ustanove;
    • adresa i broj telefona zdravstvene ustanove koja pruža specifične uslugeza pojedine povrede (npr. Centar za trovanja, Centar za opekotine itd.);
    • brojevi telefona najbliže policijske stanicei vatrogasne službe;
    • brojevi telefona i imena zaposlenih određenih i osposobljenih za pružanje prve pomoći.

Zidni ormarić – mora da bude smešten na lako dostupnom mestu, kome je pristup poznat i omogućen svakom zaposlenom.

4.Stručno osposobljavanje zaposlenih.

Odgovarajuća obuka je obavezna za sve zaposlene, posebno ako postoji rizik od nastanka povreda na radnom mestu. Potrebno je obezbediti  pisana uputstva za bezbedan rad, tako da poslodavac može da proveri ukoliko su zaposleni zaboravili deo njihove obuke.

5.Razgovarajte redovno sa svojim zaposlenima.

Poslodavci treba redovno da se sastaju sa svojim osobljem i diskutuju kako da se poboljša bezbednost na radnom mestu i podstaći ih i ohrabriti da dele svoje ideje i razmišljanja. Zalaganje za zdravlje i sigurnost zaposlnih na radnom mestu je dobar poslovni potez, jer je to jedan od načina da zaštitite svoj najveći resurs – svoje ljude.

6.Uredno i čisto radno mesto.

Držite radno mesto čisto i uredno jer nered na radnom mestu je čest uzrok nezgorada na radu. Pobrinite se da su kutije bezbedno naslagane, da kabloni nisu zamršeni, da podovi nisu neuredi i prljavi i dr..

7.Redovno koristite pauze.

Redovne pauze pomoći će vam da budete sveži i koncentrisani na poslu. Najveći broj povreda na radu i bolesti nastaje zbog toga što je radnik umoran, prenatrpan poslom, dekoncentrisan i ne poznaje opasnosti svog radnog okruženja.

8.Pažljivo i ispravno upotrebljavajte alat i mašine.

Budite veoma obazrivi kada koristite alat, jer je neispravno rukovanje njime jedan od vodećih uzroka povreda na radnom mestu. Na primer, ogroman je rizik upotrebiti merdevine umesto skele i ljudi se često na taj način povređuju.

9.Pobrinite se da izlazi u slučaju nužde budu lako dostupni.

Kada se dogodi nesreća ili nepredviđena situacije, najbitnije je da imate brz i jednostavan pristup izlazima. Takođe, preporučuje se da budete upoznati za brzim iskučivanjem opreme u slučaju nužde.

Zidne apoteke za prvu pomoć na radnom mestu

zidne apotekePri pružanju prve pomoći povređenoj osobi cilj je spašavanje života, sprečavanje nastanka trajnih posledica, skraćivanje lečenja i brz oporavak povređenog. Jedna od obaveznih mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu je obezbeđenje materijala, opreme i organizovanje pružanja prve pomoci, kao i osposobljavanje zaposlenih za pružanje prve pomoći, spašavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti. Zaposlenom koji je povređen mora se odmah pružiti prva pomoć na najbližem mestu na kome je to moguće, da ne bi nastupile teže posledice usled odlaganja, dok odgovarajuće zbrinjavanje ne obavi profesionalna medicinska služba.

Bez obzira na broj zaposlenih, u prostorijama svakog poslodavca moraju da stoje zidne apoteke koje obuhvataju sanitetski materijal i sredstva za pružanje prve pomoći. Pored toga, poslodavac je dužan da obezbedi i rezervu sanitetskog materijala, jer utrošeni materijal za prvu pomoć mora odmah da se dopuni drugim. Zidne apoteke moraju biti smeštene na lako pristupacnom mestu i na spoljašnjoj strani mora da nosi znak Crvenog krsta kao i sva obeležja medicinska sredstva propisana zakonom. Poslodavac mora da ima dovoljan broj osposobljenih i uvežbanih lica u tehnici previjanja povreda, u zaustavljanju krvarenja, u pružanju pomoći od udara električne struje, u primenjivanju razlicitih metoda oživljavanja, kao i u uklanjanju, smeštaju i prenosu povređenog. Zaposleni moraju da budu obavešteni gde se nalaze sredstva za prvu pomoć i kome treba da se obrate u slučaju potrebe. Način osposobljavanja lica za pružanje prve pomoći i provera osposobljenosti regulišu se opštim aktima poslodavca, zavisno od vrste delatnosti, tehnološkog procesa, organizacije, prirode i obima procesa rada, broja zaposlenih i procenjenog rizika.

 

Sredstva i oprema za pružanje prve pomoći

zidne apoteke

  1. Sterilna gaza je bela, pamučna tkanina koja služi za pokrivanje rana, čime je sprečena infekcija i omogućuje upijanje krvi i sekreta iz rane. Direktno na ranu se sme staviti samo sterilna gaza. Pri korišćenju sterilne gaze ne smete dodirivati deo gaze koji se neposredno stavlja na ranu. Fiksiranje gaze se vrši kaliko zavojem ili trouglom maramom. Pri korišcenju sterilne gaze, odaberite onu veličinu koja može da prekrije celu površinu rane. Za pokrivanje rana koje više krvare, koristite sterilnu gazu od 1/2 i 1 m, jer ona ima više slojeva i ima dobra upijajuća svojstva.
  2. Kaliko zavoj spada u nesterilni zavojni materijal i služi za fiksiranje materijala kojim je pokrivena rana, za kontrolu krvarenja (kompresivni zavoj) ili za imolibilizaciju povređenoj dela tela. Pri upotrebi zavoja, izaberite onu širinu zavoja koja odgovara delu tela koji želite da previjete.
  3. Prvi zavoj TIP 2 se sastoji od jastučeta napravljenog od više slojeva gaze i dve zavojne trake – kratke (rep zavoja) i druge (glava zavoja). Služi za pokrivanje i previjanje rana. Pri postavljanju prvog zavoja ne smete dodirivati onu stranu jastučeta (gaze) koje se stavlja na ranu. Postavljeno jastuče pričvrstiti zavojnim trakama. Može biti specijalno upakovan u više zaštitnih omotača  (masna hartija, gumirano platno, obično platno) koji ih štiti od vlage i održava sterilnim tokom dužeg vremena. Pre upotrebe treba pocepati zaštitne omotače.
  4. Adhezivni zavoj materijal se koristi za pokrivanje malih rana. Sadrži jastučic od gaze ili celuloze koji je postavljen na lepljiv flaster. Prilikom postavljanja, očistite i osušite kožu u okolini rane, kako bi lepljivi deo dobro prijanjao na kožu.
  5. Flaster je traka koja je sa jedne strane premazana lepkom. Koristi se za pričvršćivanje kompresa gaze, kod manjih povreda, kod kojih se ne koristi zavoj. Može se koristiti i za fiksiranje završnog kraja zavoja ili trougle marame (umesto igle sigurnice).
  6. Trougla marama je proizvedena od pamučnog materijala, rastegljiva je po svojoj bazi, tako da lako prijanja uz deo tela koji želimo da pokrijemo. Trougla marama služi za fiksaciju materijala kojim se prekriva rana. Najpogodnija je za brzo previjanje povreda poglavine, šake, stopala ili kolena. Trouglama marama se takode koristi kao sredstvo za imobilizaciju povređenog dela tela. Trougla marama je proizvedena od pamučnog materijala, rastegljiva je po svojoj bazi, tako da lako prijanja uz delo tela koji želimo da pokrijemo.
  7. Makaze sa zaobljenim vrhom služe za sečenje odela po šavu, da bi se rana na telu ucinila dostupnom (ne treba oštetiti odeću povređenog, ako to nije neophodno u cilju zbrinjavanja). Makaze takođe mogu da se koriste i za sečenje zavojnog materijala, flastera ili slično.
  8. Rukavice se koriste kao zaštita od prenošenja infekcije sa povređenog na osobu koja pruža prvu pomoć  i obrnuto. Vrlo važno je koristiti ih prilikom zbrinjavanja rana.
  9. Igla sigurnica se koristi za pričvršćivanje završnih krajeva zavoja, trougle marame ili rasparnih delova odeće u blizini mesta povrede.
  10. Kompresni zavoj se koristi u prvoj pomoći za zaustavljanje jakih krvarenja. Potrebno je da postavite na sledeći način:

Preko rane postavite sterilnu gazu.

kompresni zavoj

Preko gaze postavite nerazvijenu rolnu zavoja tačno iznad mesta krvarenja (zavoj ili drugi odgovarajući materijal).

kompresni zavoj

Dovoljno pritiskajući postavljeni zavoj, previjte ranu.

kompresni zavoj

Ovako postavljen zavoj direktno vrši pritisak na povređeni krvni sud u rani, pa će krvarenje biti zaustavljeno. Ako krv probije sve slojeve kompresivnog zavoja i pojavi se na površini, pritisak se može pojačati još jednim zavojem.

zavoj

Nije preporučljivo da kompresivni zavoj stoji duže vreme (optimalno je 2 do 3 sata). Kompresivni zavoj se nikada ne postavlja na vrat.

SAVETI KAKO ZAUSTAVITI KRVARENJE

Ako osoba krvari potrebno je da joj pomognete da legne i izvršite direktan pritisak na ranu, preko gaze u zaštitinim rukavicama.

kako zaustaviti krvarenje

Zatim je potrebno da postvite kompresivni zavoj (po uputstvu za postavljanje kompresivnog zavoja).

 

krvarenje

Postavite povređenu osobu u položaj autotransfuzije, a nakon toga je potrebno da kontrolišete da li krv probija zavoj tj. da li je krvarenje zaustavljeno, da li je ugrožena cirkulacija ispod mesta previjanja i pratiti disanje i puls povređene osobe.

prva pomoc

Ukoliko povređena osoba krvari iz nosa potrebno je da joj pomognete da zauzme sedeći položaj sa glavom lako nagnutom prema napred i pritisne nozdrve sa dva prsta.

prva pomocPotrebno je da diše na usta, da ne kašlje i ne guta krv. Pobrinite se da  čiste maramice ili sličan čist materijal budu u ruci povređene osobe. Krvarenje iz nosa bi trebalo da prestane za 10-ak minuta. Ako krvarenje traje duže od pola sata, treba obezbediti transport povređenog u zdravstvenu ustanovu u položaju u kome mu je pružana pomoć.

 

 

 

 

Sta donosi novi pravilnik o bezbednosti na radu i sta su poslodavci u obavezi da obezbede svojim zaposlenima do kraja 2018.godine?

Pravilnik o bezbednosti na radu

Prema novom pravilniku o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, poslodavci u Srbiji su u obavezi da obezbede pružanje prve pomoći, osposobe odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći i obezbede sredstva i opremu za pruzanje prve pomoći u skladu sa procenjenim rizicima, tehnološkim procesom, organizacijom, prirodom i obimom procesa rada, broja zaposlenih, broja radnih smena, broja lokacijski odvojenih jedinica, učestalošću povreda na radu i udaljenošću do najbliže medicinske ustanove.

Pravilnik koji je donet u sladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa da za pružanje prve pomoći moraju biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje 2% od ukupnog broja zaposlenih u jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici. Kod mesta rada sa povećanim rizikom, mora da bude prisutan najmanje jedan zaposleni koji ima završeno osnovno osposobljavanje za pružanje prve pomoći. Pored obaveze osbosobljavanja radnika za pružanje prve pomoći, svaki poslodavac mora da nabavi ormarić za prvu pomoć ili prenosivu torbu za pružanje prve pomoći, kako ne bi zavisili isključivo od pozivanja medicinske pomoći. Prva pomoć mora u svakom trenutku i na svim lokacijama da bude na dohvat ruke zaposlenima.

 

OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI

osposobljavanje za pruzanje prve pomoci

Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu i omogući njihovo osposobljavanje za pružanje prve pomoći. Osnovno osposobljavanje obuhvata prolazak teorijskog i praktičnog programa u skladu sa procenjenim rizicima na radnom mestu. Program obuhvata osnovno osposobljavanje za pružanje prve pomoći za sva radna mesta u radnoj okolini i napredno osposobljavanje za pružanje prve pomoći za radna mesta sa povećanim rizikom. Osposobljavanje je potrebno vršiti na svakih pet godina, a od osposobljavanja su oslobođeni oni koji su ranije položili ispit iz prve pomoći i zdravstveni radnici. Na radnim mestima sa povećanim rizikom svi zaposleni moraju biti osposobljeni da pruže prvu pomoć, dok na radnim mestima koji se ne vode kao radna mesta sa visokim rizikom moraju biti upućeni ko je određen i osposobljen za pružanje prve pomoći.

 

KO IMA PRAVO NA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

pravo na bezbednost na radu

Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:

  • zaposleni;
  • učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorijei dr.);
  • lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;
  • lica na profesionalnoj rehabilitaciji;
  • lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta sl.) i na drugom mestu rada;
  • lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom;
  • lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.

 

SREDSTVA I OPREMA ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI

oprema za pruzanje prve pomoci

Poslodavac je, po Pravilniku (“Sl. Glasnik RS” broj 109/16), dužan da obezbedi zidni ormarić ili prenosivu torbu za pružanje prve pomoći u svim radnim prostorijama i prostorima namenjenim za rad na otvorenomi to:

  • 1 komplet prve pomoći do 20 zaposlenih
  • 2 kompleta prve pomoći od 21 do 100 zaposlenih
  • I dalje,na svakih sledećih 100 zaposlenih još po jedan komplet prve pomoći.

Komplet prve pomoći uređen Pravilnikom (“Sl. Glasnik RS” broj 109/16) obuhvata:

sastav prve pomoci

Na osnovu Uredbe o obaveznim sredstvima i opremi za ličnu i kolektivnu zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća (Sl.glasnik RS BR.3/2011 i 37/2015) poslodavac je u obavezi da ima, u svakom pojedinačnom objektu u kojem obavlja delatnost, posebne komplete prve pomoći radi pružanja zaštite u slučaju elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Vrsta i broj ovih kompleta zavise od broja zaposlenih u pojedinačnom objektu:

  • Poslodavaci u čijem pojedinačnom objektu radi do 20 zaposlenih dužna su da imaju jedan komplet prve pomoć i sledećeg sastava:

 

prva pomoc 2

  • Poslodavci koji imaju od 21 do 100 zaposlenih dužna su da pored navedenog tipa kompleta imaju i još jedan komplet prve pomoći sledećeg sastava:

sastav prve pomoci 3

  • I dalje, nasvakih 200 zaposlenih još po jedan kompletprvepomoći (Tabela 3.)

U ormariću ili torbi mora da stoji i uputstvo za pružanje prve pomoći, mora da bude istaknuto u prostorijama firme na vidnom i lako uočljivom mestu. Na spoljašnjoj strani ormarića mora da se nalazi znak crvenog krsta i označene adrese i brojevi telefona najbliže službe hitne pomoći i zdravstvene ustanove koja pruža specifične usluge za pojedine povrede (npr. Centar za trovanja, Centar za opekotine itd.), najbliže policijske stanice i vatrogasne službe, ali i imena zaposlenih određenih i osposobljenih za pružanje prve pomoći.

 

KAZNE ZA NEPOSEDOVANJE ZIDNE APOTEKE

zidna apoteka

Pri kupovini ormarića prve pomoći veoma je važno obratiti pažnju da je ormarić obeležen kao medicinsko sredstvo i da je registrovan u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije jer kupovinom medicinskih sredstava od neovlašćenih lica izlažete se kontroli nadležnih inspekcija zbog pribavljanja medicinskih sredstava sumnjivog kvalitetaNepostupanjem po Pravilniku i Uredbi (donete od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) i neposedovanjem zidnih apoteka, poslodavac rizikuje da plati visoke zakonske kazne koje se kreću od 800.000,00 do 1.000.000,00 dinara. Osim toga, pomenutim Pravilnikom i Uredbom je takođe predviđena obaveza pravnih lica da prilikom upotrebe pojedinih komponenti iz kompleta (otvaranja kompleta prve pomoći) odmah izvrše dopunu istih.

Poslodavci će do kraja 2018.godine morati da obezbetite svojim zaposlenima sredstva i opremu za bezbedan rad i time umanje i izbegnu moguće tragične posledice povreda na radu kao i plaćanje visokih zakonskih kazni.

PRVA POMOĆ - PRAVA I OBAVEZE POSLODAVCA I ZAPOSLENIH

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i ministar zdravlja – sporazumno su doneli

 Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći 

(“Sl. glasnik RS”, br. 109/2016, u daljem tekstu; Pravilnik),

koji je STUPIO NA SNAGU 7. januara 2017. godine.

Ovim pravilnikom propisuju se – način pružanja prve pomoći

– vrste sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu,

– način i rokovi osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći

 

Pružanje prve pomoći mora biti organizovano na način – da je prva pomoć dostupna svakom zaposlenom tokom radnog vremena, u svim smenama i na svim lokacijama.

Poslodavac je dužan da sve zaposlene upozna koji zaposleni su određeni i osposobljeni za pružanje prve pomoći.

Sredstva i oprema za pružanje prve pomoći moraju da se nalaze i da budu dostupna na svim mestima gde uslovi rada to zahtevaju i obeležena u skladu sa propisima.

Poslodavac je dužan da obezbedi – zidni ormarić ili prenosivu torbu za pružanje prve pomoći u radnim prostorijama i prostorima namenjenim za rad na otvorenom.

Jedan ormarić ili prenosiva torba za pružanje prve pomoći – dovoljni su do 20 zaposlenih, od 20 do 100 zaposlenih i dalje – na svakih 100 zaposlenih, još po jedan ormarić ili prenosiva torba.

 

zidnom ormariću ili prenosivoj torbi za pružanje prve pomoći – moraju se nalaziti samo sredstva i oprema koja su za to namenjena, a naročito ona propisana članom 8. stav 1 Pravilnika, kao i Uputstvo i postupci za pružanje prve pomoći

 

Na zidnom ormariću – mora da bude označena:

1) adresa i broj telefona najbliže službe hitne pomoći i zdravstvene ustanove;

2) adresa i broj telefona zdravstvene ustanove koja pruža specifične usluge za pojedine povrede (npr. Centar za trovanja, Centar za opekotine itd.);

3) brojevi telefona najbliže policijske stanice i vatrogasne službe;

4) brojevi telefona i imena zaposlenih određenih i osposobljenih za pružanje prve pomoći.

 

Zidni ormarić – mora da bude smešten na lako dostupnom mestu, kome je pristup poznat i omogućen svakom zaposlenom.

Na spoljašnjoj strani ormarića mora da se nalazi znak crvenog krsta.

Prvu pomoć povređenom ili naglo obolelom, pruža zaposleni koji ima završeno ospobljavanje za pružanje prve pomoći.

FIRST AID KIT –ORMARIĆ ZA PRVU POMOĆ

NE ZABORAVITE

da je obaveza svakog Poslodavca da obezbedi zidni ormarić ili prenosivu torbu za pružanje prve pomoći u svim svojim radnim prostorijama kao i za rad na otvorenom!

 

Zakon je definisao sastav zidne apoteke putem:

  1. Pravilnika o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći (“Sl. Glasnik RS br. 109/2016”) , koji je stupio na snagu 07.01.2017. godine, izdat od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo zdravlja

 

  1. Uredbom o obaveznim sredstvima i opremi za ličnu i kolektivnu zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća (Sl.glasnik RS BR.3/2011 i 37/2015) izdata od strane Ministarstva Unutrašnjih Poslova

VISOKE ZAKONSKE KAZNE UKOLIKO NE POSEDUJETE ZIDNU APOTEKU!!!

 

FIRST AID KIT –ORMARIĆ ZA PRVU POMOĆ

REGISTROVAN JE U :

Agenciji za lekove i medicinska sredstva

BROJ REŠENJA JE:

515-02-01444-17-001

PROIZVOĐAČ:

Miteks AD, Stara Moravica

NOSILAC UPISA I DISTRIBUTER:

Project Pharmacy doo, Novi Sad

 

 

Koje vrste Zidnih ormarića svako pravno lice mora imati?

  1. Komplet Prve pomoći (uredjen Pravilnikom)

Broj zidnih ormarića ili prenosive torbe zavisi od broja zaposlenih u radnom prostoru

  1. Komplet Prve pomoći (Uredjen Uredbom)

Za pružanje zaštite u slučaju elementarnih nepogoda i drugih nesreća

Broj zidnih ormarića kao  i sastav ormarića za pruzanje prve pomoći zavisi od broja zaposlenih u radnom prostoru

 

Sa kojim se posledicama Poslodavac može suočiti usled nepostupanja po Pravilniku i Uredbi?

Nepostupanjem po Pravilniku i Uredbi i neposedovanjem zidnih apoteka Poslodavac rizikuje da plati visoke zakonske kazne, koje se kreću od 800.000,00 do milion dinara!

 

VAŽNO JE ZNATI:

 

Pri kupovini ormarića prve pomoći je veoma važno obratiti pažnju da je ormarić obeležen kao medicinsko sredstvo, dakle registrovan u Agenciji za lekove i medicinska sredstva.

Obezbedite svojim zaposlenima sredstva i opremu za bezbedan rad , umanjite ili izbegnite moguće tragične posledice povreda na radu  i plaćanje VISOKIH zakonskih kazni!!!